Ide vam se na more, a nemate para? Želite da nađete posao, a nemate vremena jer studirate i želite što pre da završite fax?Ali ipak…fakultet i putovanja…zašto da ne?

Realan i razuman odgovor na ova pitanja bi bio: “1. Pa nađi posao” i “2. Nauči da se organizuješ”. A šta ćemo mi malo lenjiji…?

Pa, odavno je poznata činjenica da se u Srbiji od sporta može zaraditi mnogo…možda čak i mnogo više nego što bi neki vlasnik naftnog polja zaradio…

Dobro, ali šta ćete ukoliko sa računa svog kluba ne možete poslati pare od transfera nekog igrača na tajni račun na Kipru i tako se obogatiti?  Ili…ukoliko niste u prilici da nekom od poznatih fudbalera “maknete” sa računa par miliona evra? Pa…šta da vam kažem…moraćete onda legalno…kao i ja. (By the way, svaka sličnost sa stvarnim događajima je izmišljena )

A kako legalno? Pa, trenirajte neki sport…ili postanite profesionalni kladioničar! Da, da…i ja sam se naslušao tih priča…te kocka, te propašćes, prodaćeš kuću…yeah right.  Mislim, verovatno ima i takvih slučajeva, ali i ima i slučajeva u skroz suprotnoj krajnosti. Ukoliko se klađenje shvati kao posao, a ne kao zabava i ukoliko tome pristupite disciplinovano…svašta je moguće.

Ne, nije ovo tekst da vas nagovori da se zaputite u kladionicu i “tresnete” novac na pult…Ovaj tekst će vam mnogo pomoći ukoliko se kladite, a nemate uspeha, ili da vam promeni mišljenje ukoliko smatrate da su kladioničari propalice koji po ceo dan vise u kladionici, gase cigaretu za cigaretom i nervozno gledaju teletekst…

Na moju sreću, poznajem par profesionalnih kladioničara (u daljem tekstu PK). I oni se skoro uvek klade u on-line kladionicama. Ali nije bitno to gde se klade, već kako…Svaki PK ima svoj radni dan (ili noć). Znači, kafica, lista utakmica, papir, olovka i INTERNET! A šta to rade? Pa ja ne pišem tutorijal, neki odlični PK su već napisali, vaše je samo da ih pročitate na nekim od najboljih kladionačirskih portala koje ću navesti. Naravno, jedne od najbitnijih stavki su takozvane “Inside” informacije. Za to služe posebni (mahom zaključani) forumi kladioničara…Sigurno vas zanima kako doći do tih foruma…pa, kao i ja, starim dobrim - šlihtom.  Morate malo da se dokažete, sprijateljite sa administratorom potrala i - voila! Tu ste…

Ovo je samo uvod, u sledećem tekstu ću vam detaljnije reći koga treba slušati, zašto njega i predstaviti neke od portala koji su mene mnogo zadužili. Takođe, imaćete priliku da pročitate intervju sa jednim pravim PK, iz prve ruke. Za početak, bacite pogled na par linkova…to su jedni od najboljih kladioničarskih portala.

GoonersGuide.com - jedan od najboljih fudbalskih kladioničarskih portala, odlična podrška usera iz celog sveta. Mislili ste da je teško prognozirati Tursku ligu? I ja sam…nekada…

Bash-the-bookmaker.com - glavni sajt im je trenutno u izgradnji, mada se svaki dan nešto uradi. Najbitije je da tu prikazuju dnevnu ponudu svojih najboljih tipstera. Na primer, od poslednjih 5 prognoziranih utakmica na main strani - 4 su pogođene. Ali nikako nemojte zaobići forume oba portala. Nikako! Doduše, na BTB portalu postoji par “zaključanih” podforuma koji nisu za svačije oči…I ovde ima dosta usera iz svih krajeva sveta, forum je počeo sa radom pre nekoliko godina tako da već ima nekoliko “nedodirljivih” članova…Posebnu pažnju treba obratiti na administratore portala sa nadimkom Merlin i Monty.

DailyPunt.com -Portal koji se uglavnom bavi britanskim fudbalom. Izbor nije preveliki, ali je vrlo kvalitetan. Pruža dosta “inside” informacija, naročito o nižim britanskim ligama.

Toliko za sada…Postoji još par portala koje bih želeo da pomenem, ali o tome u sledećem broju…

Ovih dana je u našem fudbalu otvorena Pandorina kutija. Poklopac su odavno još trebali da otvore istražni organi, međutim, po ko zna koji put su novinari morali da budu ljudi sa najviše petlje, da čak i svoj život stave na marginu i potegnu pitanje najveće fudbalske mafije na Balkanu. Nakon emisije Insajder i novinara (Brankica Stanković - urednik) koji su se uhvatili u koštac sa otkrivanjem fudbalske mafije, krenule su da zveckaju i lisice. Tek su se tada istražni organi shvatili da je u našem fudbalu nešto prljavo.

Na nekome su kola morala da se slome, to su pre svega Ratko Buturović, predsednik FK “Vojvodina”, zatim i fudbalske sudije Jeknić i Kašanski. Svako je nevin dok se ne dokaže suprotno, pustimo da se istraga završi. Ono što je u samom startu sumljivo je ta “pozajmica” Buturovića sudiji Jekniću od 4.000 evra. Kako se u zvaničnom izlaganju sudije Jeknića navodi,on je pozajmio novac od Buturovića i tu nema reči o mitu. Pitam se gde još sudije uzimaju novčane pozajmice od predsednika fudbalskih klubova?

slika preuzeta sa blic.co.yu

Delimično priznanje krivice predstavlja i podatak da će Buturović biti svedok saradnik. Postavlja se pitanje šta će biti sa fudbalskim klubom “Vojvodina”. Predlaže se izbacivanje u najniži rang, ali su mišljenja podeljena, tako da je Miroslav Đukić u svom intervjuu naveo da je najbolje rešenje, ukoliko se krivica dokaže, poslati “Vojvodinu” jedan rang niže, kao što je to bio slučaj u Italiji sa Juventusom. Ako se već služimo primerima iz mnogo jačih fudbalskih liga, onda bi sve što je dalje od druge lige bila prevelika kazna za sam fudbalski klub.

Dokaz da je ovo tek početak rasplitanja najvećeg fudbalskog čvora je i najnovije privođenje Dragana Džajića. Lično smatram da nije bio direktno umešan u prljave poslove, ali da sigurno ima puno toga da kaže. Sa druge strane postavlja se pitanje da li je postavljanje Dragana Džajića na mesto direktora reprezentacija bio pokušaj da se on na neki način zaštiti, nešto tipa fudbalskog imuniteta.

Očigledno da je ovo jedna od najbitnijih istražnih akcija sprovedena od strane države, a vezana za domaći fudbal. Sigurno će nego reći : bilo je i vreme!

Novak Đoković je uspeo da pobedi Džoa Vilfreda Congu rezultatom 4:6, 6:4, 6:3, 7:6 u finalu Australian Opena i tako osvoji svoju prvu Grand Slam titulu. Treći nosilac, Đoković je uspeo da prekine seriju od 11 Grand Slam takmičenja koje osvajaju Rodžer Federer ili Rafael Nadal (serija je počela posle Australian Opena 2005. kada je titulu osvojio Marat Safin).
Đoković nije izgubio set u šest mečeva koji su prethodili finalu, čak ni u polufinalu protiv reketa broj 1 - Federera. Ali, Conga je u finalni meč ušao slično kao u onaj sa Nadalom, razmahao se, da bi na kraju seta epilog bio iznenađujući. 20-godišnji Srbin je uspeo da se vrati u osvojivši drugi i treći set, i nakon što je sačuvao krucijalnu brejk-loptu u četvrtom setu uspeo je da zgrabi svoj prvi Grand Slam u trinaestom pokušaju.

Inače, Nole je najmlađi igrač još od Stefana Edberga koji je osvojio titulu u Australiji 1985. , a uz to i prvi Srbin. Kao i Conga, i Novak se susretao sa bolovima, dobio je medicinski tretman pri rezultatu 3:2 za njega u četvrtom setu, a zahvaljujući okrepljenju uspeo je da sačuva servis kod 5:5. Đoković je želeo da meč završi brzo, pa je u taj-brejku uz pomoć Conge vrlo brzo došao do 4 lopte za šampionat. Bila mu je potrebna samo jedna jer je Conga izbacio forhend daleko u aut.

Đoković je pao na leđa, onda ustao i rukovao se sa Francuzom i zagrlio ga. Zatim je pao na kolena, poljubio teren, rukovao se sa familijom i bacio 2 reketa u publiku. “Prvo, pre nego što se zahvalim svima na svetu, želim da se zahvalim mojoj loži, oni su me podržavali svo vreme, ne samo ove dve nedelje, već ceo život. Hvala Vam puno, volim vas” - rekao je Nole neposredno posle meča. “Drugo, naravno Džo - odigrao si sjajan turnir i treba da budeš ponosan na sebe — da je on pobedio večeras bilo bi to takođe zasluženo, zato svaka čast na uspehu” - rekao je Srbin obraćajući se svom protivniku. Inače, Nole je na ovom turniru imao odnos toplo-hladno sa publikom, ali ih je ovim govorom ponovo osvojio. “Znam da je publika više volela da on pobedi. To je ok, to je u redu. Još uvek vas volim, ne bojte se. Veoma sam srećan što sam osvojio svoj prvi Grand Slam ovde, tako da se nadam da ćemo se češće viđati na ovom terenu u budućnosti.”

Conga, 38. na ATP listi, igrao tek svoj peti Grand Slam, i nikada ranije nije prošao četvrtu rundu. Ciljao je da bude prvi Francuz u zadnjih 80 godina koji će osvojiti titulu u Australiji i prvi Francuz koji osvaja bilo koji Gran Slam još od Janika Noe 1983. koji je osvojio Roland Garros. Da je pobedio, Conga bi se sutra probudio kao 9. teniser sveta, kvalitet za to ima - videli smo. Ovako, biće 18-ti… Ali, samo učešćem na ovom meču Conga će zaraditi duplo više nego u celoj dosadašnjoj karijeri!
Rod Lejver Arena je bila obojena u crveno, belo i plavo - nacionalne boje obe države iz koje su finalisti, ali je bilo jasno da publika navija za autsajdera - kao i uvek. Ovaj put bio je to Conga. Ipak Novak je sada ušao i u istoriju kao četvrti najmlađi teniser koji osvaja Ozi open. Čestitamo! Od ponedeljka Noletov broj poena na ATP listi će se uvećati za 1000, a njegov račun za čak $ 1.281.000

Za razliku od uspešne sezone u 2006., može se reći da protekla godina i nije bila jedna od boljih za naše umetničke plivačice. Naš nacionalni prvak, klub “25. maj”, jedini je od srpskih klubova koji je u 2007. ostvario zapaženije rezultate na međunarodnoj sceni, učešćem i plasmanima u finale (Vanja Popović i Tanja Bogdanović) na jednom od dva najveća klupska takmičenja održanom januara 2007. u Bonu, i zadovoljavajućim plasmanom na Božićnom kupu u Češkoj krajem godine (10. mesto od 32 kluba učesnika). U aprilu su u organizaciji ovog kluba i uz podršku Saveza održana međunarodna takmičenja “Dunav Kup” i već tradicionalni “Memorijal Maja Kos”, u kojima su učešća uzeli kako domaći klubovi, tako i veliki broj inostranih klubova i reprezentacija, svrstavajući time ove manifestacije u red najjačih u protekloj sezoni. “25.maj” je i na ovim takmičenjima bio naš najuspešniji klub, osvojivši ekipno II mesto, u solu V (Milica Ljubisavljević) i u dublu IV mesto (Milica Ljubisavljević, Jovana Deretić, Vanja Popović, Tanja Bogdanović).

Kadetska reprezentacija Srbije osvojila je 13. mesto na nezvaničnom Svetskom prvenstvu za kadete u Ženevi, dok su juniori na Evropskom juniorskom u Kaleli prošli donekle ispod očekivanja, zauzevši 19. mesto. Seniori nažalost ove godine nisu imali previše posla na velikim takmičenjima, za razliku od prethodnih sezona kada su učestvovali i ostvarivali rezultate na Svetskim i Evropskim prvenstvima.

Sve u svemu, očekujemo da će nam 2008. godina doneti znatno više takmičenja i medalja u svim kategorijama. U planu su Evropska, Svetska prvenstva, potencijalno i kvalifikacije za predstojeću Olimpijadu. Trenutno naša seniorska reprezentacija intenzivno radi sa selektorom Marijom Senicom i poznatim ruskim stručnjakom na stvaranju slobodnog i usavršavanju tehničkog tima, koji po planu treba da budu spremni za nastupajuća takmičenja počev od februara ove godine. Ko zna, možda je protekla godina samo bila zatišje pred buru…ostaje da se vidi.

Rođen je 6.6.1942 u Brzoj Palanci. Od 1958 krenuo je da igra košarku sve do 1968.Te godine postaje savezni sudija sa 26-tom registracijom.1974-prvi put dolazi na kormiro stručnog štaba Bora.Prvu trenersku licencu dobio je 1.4.1975. 1977-odlazi na usavršavanje u SAD u Ilinois State.Bio je učesnik kampa “Ilinois 1977″.

Brzo se vratio i postao jedan od trenera u prvom košarkaškom kampu na Savači(Borsko jezero).Bilo je 100 mladih košarkaša i trener Gagić je tada izjavio da će ova škola postati tradicionalna i da će steći veliko poverenje košarkaških stručnjaka. Tako je i bilo. Košarkaški kampovi na Savači postali su tradicionalni i kroz njih su prošli skoro svi poznati reprezentativci Jugoslavije,koji su kasnije igrali u evropskim i američkim ligama.

Trener Gagić je ostvario prvi uspeh sa ekipom Bora u oktobru 1977. U Smederevskoj Palanci održane su kvalifikacije za popunjavanje Druge savezne lige. Bilo je izuzetno dramatično.Učestvovale su 3 ekipe(Bor,Novi Beograd i Partizan iz Jagodine) a kvalifikacije neće proći samo jedna.Bor i Partizan iz Jagodine doživeli su poraze od Novog Beograda. Ostala je utakmica Bora i Partizana iz Jagodine za to preostalo mesto u Drugoj ligi. U regularnom toku utakmica je završena 85:85. Sledio je produžetak i Jagodinci su imali 12 sekundi pre kraja vođstvo 97:96 i loptu. Međutim,usledila je greška Jagodinaca i lopta je bačena ka centru,nje se dokopao Vladica Stojanović i proigrao 3 sekunde pre kraja Iliju Paripovića koji je sa poludistance šutirao. Lopta se zakoprcala u mreži, pala na parket i označila istorijski prelazak Borana u Drugu saveznu ligu. Trener Željko Gagić je u međuvremenu,na kratko,otišao u Sloveniju.Vraća se 1979 na kormilo stručnog štaba. Uneo je novine.Zahtevao je maksimum zalaganja i sve je podređivao napadu, ne mareći mnogo za sopstveni koš.Krajem septembra u Boru je gostovao šampion Partizan iz Beograda. Sastav Beograđana dostojan poštovanja: Todorić, Lazarević, Milojević, Savović, Marić, Vujačić, Pešić a Kićanović i Dalipagić su odmarali. Bilo je 117:95 za goste što se i očekivalo ali su Beograđani tu prednost ostvarili tek šest minuta pre kraja.

U julu 1980 na Savači je održan tradicionalni kamp za mlade. Jedan od trenera je bio i Željko Gagić u društvu poznatog američkog stručnjaka Dika Pauela.Godine 1981 ređaju se međunarodni prijateljski mečevi.Svi su želeli da dođu u Jugoslaviju koja je u to vreme bila košarkaška svetska velesila. Poneki izazov i za trenera Gagića i košarkaše Bora. U Boru 16.avgusta je gostovala reprezentacija UAE i Borani su slavili visoku pobedu 130:70. Malo teže sa Senegalom mesec dana kasnije dve pobede 68:63 i 82:70. U 12 kolu drugoligaškog prvenstva trener Gagić je sa ekipom Bora ostvario pobedu nad OKK Beogradom koji tek što je ispao iz Prve lige a u sastavu je imao bivše reprezentativce Cvetičanina i Sretenovića. U periodu od 1985 do 1988 periodično trenira ekipu Bora. Tokom 1985 bio je trener juniorske reprezentacije Jugoslavije. Godine 1990 ponovo trener Bora postaje Željko Gagić. Krajem maja 1990 u Boru su gostovali Amerikanci. Ekipa Kolonijal old stars(reprezentacija osam američkih univerziteta) bila je gost Crvene Zvezde a potom i u Boru. Domaći Bor je neočekivano slavio sa 102:95. Trener Gagić Borane je solidno predstavio u utakmici kupa Jugoslavije protiv šampiona Partizana 73:110.

Naredne godine prvak Evrope u Boru je igrao u sastavu: Obradović, Danilović, Mihajlovski, Stevanović, Đorđević, Lončar, Ivanović, Pecarski, Popović, Mutavdžić, I.Nakić. Ekipa od koje boli glava. U više navrata je bio trener u Sloveniji, opštini Sežana, muške i ženske ekipe Koper. Bio je trener Bugarskog prvoligaša iz Vidina. Bio je predsednik Borskog Saveza organizacija za fizičku kulturu(SOFK), takođe jedno vreme i predsednik trenerske organizacije Jugoslavije(UKTJ).

Pre košarke bio je član Borskih planinara-planinarsko smučarsko društvo Crni Vrh. Od 1960 bio je načelnik Društva a ujedno i jedan od najaktivnijih borskih planinara. Tada je rekao:”Ne znam kako mi se dogodilo da postanem planinar, ali se sećam da sam jedino ovde mogao da vozim skije. Društvo je jedino u Boru raspolagalo sa desetak pari skija,a imalo je i dosta šatora. Možda je to bilo odlučujuće. Mladi Borani su imali priliku da koriste tu opremu,  koja je uostalom, bila ključni faktor u agitaciji. Interesi omladine su bili različiti. Neki su voleli pećine,drugi skijanje,neko je voleo da se takmiči u orijentaciji. Postizali smo odlične rezultate. Jedne godine smo u Peći pobedili u orijentacionom prvenstvu Srbije. Na prvenstvu planinara Jugoslavije u Jajcu 1959 bili smo 6. Nizale su se planine, takmičili smo se uspešno i leti i zimi širom Jugoslavije,ne zna se kada je planina lepša,kada je zelena ili kada je bela”.  Bio je u grupi Borana koja je 15 juna 1958 krenula na maršutu dugačku 550 km od Bora do Sutjeske na Tjentištu(BiH). Obučavao je dve generacije borskih planinara. Bio je dugogodišnji radnik u Sportskom savezu opštine Bor, kao predsednik i savetnik.

Pošto sam lično poznavao gospodina Gagića, želim najpre da istaknem da je to bio jedan veliki gospodin, kulturan čovek sa izuzetnim ljudskim osobinama. Izuzetno je zaslužan za prosperitet domaće košarke. Zasluge za razvitak sporta u Boru naročito košarke ali i drugih sportova su mu neprocenjive. Danas nakon njegove smrti ostale su lepe uspomene na uspehe koje je ostvario u našem sportu i na svemu što je učinio za košarku dužni smo mu veliko HVALA! Sportska Srbija izgubila je legendu ali su ostale Željkove vizije i smernice za uspešnost domaće košarke i sporta u celini. Kolike su mu inače velike zasluge za srpsku košarku toliko su neizmerno veće za sport u Boru. Oni koji danas pokušavaju da uprljaju veličinu gospodina Gagića nisu mu ni približni ni u čemu a naročito ne kao ljudi. Meni je bila izuzetna čast što sam poznavao gospodina Gagića. Zahvaljujem mu još jednom za sve što je učinio za nas i naš sport.

Pošto sam imao tu sreću da celu prošlu nedelju provedem u Rimu koja je za mene bez ikakve dileme i diskutovanja najlepša na svetu (posle Beograda ), iskoristio sam to vreme da posetim i jedan od simbola Rima - stadion Olimpiko.

Prvo par reči o Olimpiku. Stadion Olimpiko je deo sportskog kompleksa Foro Italico na severo-zapadu Rima. Kompleks je izgradio Musolini i do njega se vrlo lako stiže gradskim prevozom. Na njemu igraju dva gradska kluba: Roma i Lacio. Lacio je nešto stariji, kao sportsko društvo osnovan je 1900., a kao fudbalski klub 1906. godine. AS Roma je osnovana 1927. godine spajanjem tri kluba i ni ona, kao ni Lacio, nije vlasnik stadiona tako da je to objašnjenje što gift-shopova nema na samom stadionu. Pokušali smo da uđemo na stadion jer smo videli da su kapije otvorene, međutim ljubazni čuvar nam je (nekako) objasnio da stadion nije otvoren za posetioce i turiste. Severna tribina (Curva Nord) je “dom” najvatrenijih navijača Lacija, dok su na južnoj (Curva Sud) fanatični giallorossi.

Imao sam i sreće da nađem tako dobrog sagovornika kao što je Francesco Martini koji se potrudio da mi odgovori sve što me je zanimalo, a ticalo se fudbala, AS Rome i njegovog utiska i odnosa prema našem sportu… Posle proslavljene Nove Godine svi smo otišli u neki klub gde je uz po koje pivce razgovor prvo krenuo od toga gde ja mogu da nađem gift-shop AS Rome (jer sam i ja vatreni supporter), a potom se sveo na moja pitanja i njegove odgovore…

Ja: Francesco, za koga ti navijaš, Romu ili Lacio?

- Romu, naravno!

Tada smo se svi nasmejali jer sam ja pomenuo nadimak kluba na latinskom tj. Lupa (vučica = lupa lat.), međutim onda su svi oni koji su razumeli počeli da se smeju i rekli mi da je ne zovem na latinskom jer reč “lupa” označava još nešto što vam sada neću pojašnjavati, a ima pogrdnu konotaciju…

Dobro, nisam znao…(smeh). Navijaš za Romu od malena? Ideš na sve utakmice?

- Da, svi u porodici već tri generacije navijamo za Romu. Trudim se da odem na sve utakmice koliko mogu, mada moram da priznam da ponekad propustim neku manje važnu zbog obaveza. Naravno, kada idem, idem samo na Curva Sud.

Koji je po tebi najbolji igrač na svetu?

- Il Capitano! Frančesko Toti naravno. Sigurno najbolji italijanski fudbaler. Mogu odmah da ti kažem i koji je najgori… Antonio Cassano! Možda i nije najgori fudbaler na svetu, ali je sigurno najgori čovek…

Mislite li da imate šanse za neki trofej ove sezone?

- Pa…teško će biti…ali se uvek nadamo…ako je Porto osvojio Ligu Šampiona, možemo i mi…bar do finala…A za skudeto ne verujem, Inter ima previše sreće…

Samo da vam ne padne Mančester…

- Zašto?

Kako zašto? Pa…

- Ne znam zašto pominješ Mančester…tim kao i svaki drugi…

Frančesko, jesi li ti to namerno izbrisao iz sećanja ili si bio u komi?

- Što? (Smeh svih za stolom, niko više nije mogao da izdrži)

Kakav vam je odnos sa navijačima Lacija?

- Pa generalno loš. Koristimo svaku priliku da nerviramo jedni druge, nekada to ode i previše daleko…mislim da čak mrzimo i evropske uspehe jedni drugih. Dosta se razlikuju i mentaliteti klubova…Mada, ovo što govorim tiče se naše dve tribine, severne i južne. Na ostalima se ponekad može videti i miks navijača oba kluba. Nikada neću zaboraviti tri situacije. Prva je kada je Il Capitano posle gola otrčao do kamermana, oteo mu kameru iz ruku i počeo da nas snima…to je bilo ludilo. Druga je kada im je Vićenco “zavukao” četiri komada pre pet godina i treća kada je Negro postigao autogol kada smo ih dobili 1:0 tim autogolom. Sledeće nedelje mnogo nas je došlo sa našim dresom na kome piše Negro…poludeli su zbog toga.

Da li je istina ono što se priča, tj. da li i dalje kod lacijala postoji dosta fašizma?

- Postoji…ali nemoj da ih zamišljaš kao skinhedse sa svastikama u engleskim filmovima…to su samo stereotipi…ne kažem da nijedan nije takav, ali većina nije. Govore za Romu da je tim tamnoputih za koji navijaju Jevreji. To mi nije jasno, kao da oni nisu imali tamnopute igrače ili kao da Jevreji ne navijaju za njih…Naravno, nisu svi takvi, u manjini su, ali ih ipak ima. Ovo što sam ti rekao je čak pisalo i na njihovoj navijačkoj tribini…Pominjali su i Aušvic na transparentima. (Frančesko mi je rekao šta je tačno pisalo ali je više nego uvredljivo tako da ne želim da pišem o tome, mogu samo da kažem da sam ga slušao u neverici…) Kažu da se klub trudi da suzbije to, ali svi misle da ne čine dovoljno…ima previše nacizma na tribinama, to je sigurno. Pa seti se samo “pozdrava” Di Kanija…ta slika je sigurno obišla svet. To je jedan od razloga što ih ne volimo toliko.

Uh…moram da priznam da nisam znao te stvari…da pričamo o nečemu drugom…Šta misliš o srpskom fudbalu?

- Da budem iskren, ne znam previše, znam za Zvezdu i Partizan i znam da su dosta puta igrali protiv rimskih, a naročito italijanskih klubova u poslednje vreme…Znam da imaju dosta mlade ali i perspektivne sastave. Ali se ti igrači obično dosta rano prodaju. Za koga ti navijaš?

Ah…pa za Zvezdu naravno. Pored Rome.

- Pa nešto nemate sreće u Evropi…

Ti opet imaš amneziju? Mislio sam da se onaj Žigićev gol sa 25 metara ne zaboravlja tako lako…

- Ha,ha,ha…Uuuuh….da…to jeste bio dobar gol. Jeste nas dobili…3:1 koliko se sećam, jel’ tako?

Vidim da imaš selektivno pamćenje…(smeh). Šta misliš o našim igračima, koji ti je najbolji?

- Savićević. Jel’ on Srbin? Ne? Ah, da, on je Crnogorac, kao i Vučinić…dobar je mali. Pa…Siniša Mihajlović je definitivno najbolji koji je igrao u Italiji…iako je igrao za Lacio. Onda Stanković…govorili su i da ovaj Janković iz Palerma nije loš, ali nešto mi se baš i ne čini da je neka klasa fudbalera…čuo sam da je u Španiji bio dobar, možda se samo nije snašao ovde…teško je u Italiji. Pa tu je i onaj Kuzmanović…mada, još je mlad.

A reprezentacija?

- Ma vi imate onaj klasičan sindrom…Samo imena i ništa više. Video si nas? Taktika i pristup vam treba, ne samo lopta i jedanaest ljudi…Ima tu baš dobrih igrača, ali nije to jedino što donosi uspeh. Bez toga ne može, ali je daleko od dovoljnog…

Pričaj mi…

- Bar vam u tenisu ide odlično koliko vidim. Biće u vrhu još dosta godina. Mada iskreno mislim da ćete i u fudbalu biti dosta bolji u sledećih par godina.

Nadam se…Šta si ono rekao, gde je AS Roma gift-shop…?

Sportska 2007. je za nama. Sportisti koji su ispred svih zasijali na inostranoj sceni, i postali najveći ambasadori naše zemlje su naši teniseri. Ana, Jelena i Novak su podigli Srbiju u nebesa ostvarivši svoje najveće rezultate u karijeri. 2007. ćemo pamtiti i po mladim košarkašima koji su u -21 kategorijiama osvojili sve što se osvojiti moglo.

Nemoguće je da u svim vodećim sportovima budemo najbolji. Klackalica uspeha već godinama odlično funkcioniše u našem sportu. Dok su teniseri bili tek prosečni , košarkaši seniori su bili prvaci sveta i Evrope, fudbaleri su igrali svetska i Evropska prvenstva (i ako se nešto nisu proslavili, bar su se na njih plasirali). Rukometaši su ranije takođe igrali koliko toliko dobro. Klackalica se totalno okrenula, pa su naš najveći ponos teniseri i vaterpolisti, dok su prva košarkaška i fudbalska selekcija trenutno (i duže) u velikoj krizi.

Ostaje nam nada da će Olimpijske igre, kao glavni sportski događaj u 2008. godini doneti nove uspehe. Đukić kao novi selektor fudbalske reprezentacije Srbije vodiće svoju decu u kopačkama na to prestižno takmičenje. Od koga više očekivati nego od njih, kad su već dva puta sijali u Evropi, što to ne bi učinili i u Pekingu, i makar za dva stupnja podigli naš fudbal iz prašine.

Bitna sportska događanja u 2008. :
1. Olimpijske Igre ( 8-24. avgust)
2. Evropsko prvenstvo u fudbalu ( 7-29. jun)
3. Evropsko prvenstvo u vaterpolu ( 4-13. jul)
4. Dejvis Kup: Rusija - Srbija ( 8-10. februar)
…

MojSport Blog Vam želi srećnu i uspešnu 2008. godinu , da je dočekate i otpratite u zdravlju i ljubavi. Sa željom da se u Novoj Godini više piše o sportu, sportski pozdrav!

    BBC je i ove godine nastavio tradiciju sakupljanja najsmešnijih izjava vezanih za sve sportske discipline u svetu. Lista je objavljena pre nekoliko dana i, naravno, akcenat je ipak stavljen na događaje na Ostrvu. Ovo su neke od izjava koje sigurno zaslužuju da budu favoriti za izjavu godine.

Komentar komičara Boba Milsa u vezi fudbalskog prelaznog roka (transfer window) na BBC “Five Live”: “To vam je slično kao u Amsterdamu. Izgledaju odlično u prozoru ali je skroz druga priča kada uđete unutra.”

Bek Majami “Delfina” Čening Krauder u vezi svog puta u Englesku i okršaja na Vembliju: “Nikada ne bih našao London na mapi da nisu pisala imena država. Kunem se Bogom. Nisam znao gde je bilo šta u Evropi. Znao sam samo da je Italija kao čizma. Znam i Londona Flečera (bek Vašingtona), bili smo zajedno u kampu. To je najviše što znam o Londonu. On je tamnoput tako da sam siguran da nije iz Londona i da je to samo koincidencija…” (Šta reći… prim. aut.)

Menadžer Ročdejla Keit Hil posle poraza kod kuće (izgubili 1:2 od Stokporta): “Trenutno možete da nas uporedite sa soft pornografijom. Ovde je bilo užasno mnogo predigre, a ništa se nije desilo na kraju.”

Komentar na BBC Five Live posle otkaza menadžera Liroja Rozeniora nakon samo 10 minuta provedenih na klupi Torkveja: ” Mislim da je klub ostavio u mnogo boljem stanju nego što ga je našao…”

Menadžer Čelzija Avram Grant na prvoj press konferenciji: “Ja nisam “The Special One” (aludirajući na Murinja). Ja sam normalan. Mada moja žena kaže da sam “The Special One”. Kakav sam? Pa visok sam 180 cm.”

Džon Teri daje intervju za “Čelzi TV” na pitanje za koga smatra da najbolje izgleda u Čelziju: “Lampsi (F. Lampard), mislim…Devojke ga vole…Da sam na njihovom mestu, verovatno bih i ja video nešto u njemu…”

Odbrambeni fudbaler Kleberson (Kabofiense) posle isključenja zbog ljubljenja sudije (!?) u porazu od 3:1 protiv Botafoga na Marakani: “Nisam imao pojma da je protivno pravilima…”

Murinjo, bivši (i skromni) menadžer Čelzija prilikom napuštanja kluba sa Stamford Bridža: “Voleo bih da okupim sve navijače i kažem im: “Zbogom”, ali se plašim da bi me smrvili svojom ljubavlju…“

Tjeri Anri, fudbaler Barselone o svom odnosu sa španskim medijima: “Jedina razlika je to što su u Španiji predstavnici medija na treningu stalno sa vama. Takođe, posle treninga žele da idu kod vas kući i spavaju sa vama.“

Obraćanje Robija Sevidža selektoru Velsa Džonu Tošaku: “Ima više šansi da ja sednem u “Konkord” i vozim ga do Meseca vezanih očiju nego da on odvede Vels na Svetski kup!“

Na BBC-ju priredili Frank Keogh i Chris Charles.

Izabrao, preveo i prilagodio Grujić Marko.

Šta je sinhrono iliti umetničko plivanje? Pa, zamislite gimnastičarku koja nastupa pod vodom, brzinsku plivačicu sa malo mogućnosti da diše, klizačicu koja skokove, okrete i sve figure izvodi u jako nestabilnoj sredini kao što je voda, vaterpolistu koji svojom snagom i čvrstinom iskače iz vode uz dodatnu eleganciju, i balerinu koja izvodi svoju predstavu u vodi uz muziku i u stalnom kontaktu sa publikom. Svemu tome dodajte mentalnu snagu, inteligenciju, gracioznost i izuzetno poznavanje akrobatike i pomnožite sa dve ili osam plivačica koje svaki pokret rade kao jedna – eto, to je sinhrono plivanje. U redovnom programu Olimpijskih igara je od 1984. godine i jedna je od najtežih olimpijskih disciplina. Iako danas pretežno ženski sport, sinhrono plivanje nastalo je u kasnom XIX veku, i tada su takmičari bili muškarci. Danas je ovaj sport daleko privlačniji, fascinantniji i teži od svega onoga što ste imali prilike da vidite u Balu na vodi, a tehnika, brzina i kvalitet izvođenja se poboljšavaju iz sezone u sezonu.

Umetničko plivanje je u okviru organizacije FINA, zajedno sa svim vodenim sportovima, i ima 3 takmičarske discipline: figure (izvode ih najviše mlađe kategorije), tehničke sastave (dosta teži i namenjeni izvođenjima seniorki) i slobodne sastave. Figure se rade individualno, dok se sastavi rade u disciplinama solo (jedna takmičarka), duet (dve), tim (osam) i kombinacija (od četiri do deset takmičarki). U našoj zemlji postoji devet klubova i oko 500 takmičarki. Iako nismo među najboljima u ovom sportu, primetan je veliki napredak u poslednjih nekoliko godina i očekuje se dalji uspešan razvoj umetničkog plivanja u Srbiji i približavanje samom svetskom vrhu.

Još jedna zima i još jedno razočarenje za ljubitelje fudbala u Srbiji. Međutim, ovoga puta smo nešto ranije postali svesni da ni jedan srpski tim neće prezimiti u nekom od elitnih evropskih fudbalskih takmičenja. S’obzirom na to šta smo imali prilike da vidimo ove jeseni, niko nije šokiran što naš jedini predstavnik u UEFA kupu nije uzeo ni jedan jedini bod. Da je naš najtrofejniji klub izdržao tih poslednjih 8 minuta protiv Bajerna na Marakani možda bi za Zvezdu sve bilo drugačije, ovako… Istina, to nije opravdanje, jeste evidentno da Crvena Zvezda sigurno nije imala najkvalitetniji igrački kadar u grupi ali na mnogo primera smo se uverili da nije sve u tome, naročito ako ste u grupi sa Arisom i Bragom. Činjenica je da 90% Zvezdinog tima nije bilo koncentrisano tokom celog meča, fizički spremno da trči poslednjih petnaest minuta i mentalno zrelo da juri prednost protivnika. Poslednjih 10 minuta meča je i ove godine bilo nekoliko puta kobno po Crvenu Zvezdu kao i u Strazburu prošle godine. Da sam član stručnog štaba sigurno bih tražio od uprave da umesto rezutata i strelaca (ako ih uopšte i bude) na semaforu stadiona Crvene Zvezde poslednjih 10 minuta stoji natpis “Igrajte bre, još uvek nije kraj utakmice!”.

Da utakmicu ne dobija “suvi” kvalitet uverili su se pre svega navijači Gordog Albiona koji su u neverici nemo posmatrali potop svog sigurno kvalitetnog (i još više skupog) tima na Vembliju. Ako nam je za utehu, posle toga smo barem mogli da pričamo da nam je reprezentacija dobra koliko i engleska repka čiji je biši selektor upravo dobio nagradu “Nogom u usta” koja je zvanično priznanje organizacije “Plain English” za najgluplju izjavu godine. Naime, “omiljeni” čovek na Ostrvu je to priznanje zaslužio izjavom kojom je prokomentarisao mladog napadača Vejna Runija: “Neiskusan je, ali je iskusan u smislu onoga kroz šta je prošao”. Englezi su na kraju ipak shvatili da im je potreban kvalitetan taktičar za selektora. A mi? Pa, nadam se da jesmo…uostalom, moje lično mišljenje je da reprezentacija koja protiv Azerbejdžana, Kazahstana i Jermenije ne počinje utakmicu sa najmanje dva napadača i nema mnogo čemu da se nada u daljem toku takmičenja. Činjenica je da ima primera da neki tim može biti izuzetno efikasan iako u formaciji nema standarnog napadača (Spaletijeva Roma, prim.aut.) ali takvih timova nema mnogo…a i takvih igrača sredine terena. Ostaje nam kao uteha da je Klemente u tim uveo par novih igrača čiji potencijal obećava neka bolja vremena za “Orlove”.

Što se ostalih domaćih timova tiče, Vojvodina pored snažnog i zahuktalog Atletika iz Madrida nije imala mnogo šansi za dalji plasman, tako da to niko i ne može doživeti kao razočarenje. Eliminaciju Bežanije možemo kratko i jasno nazvati - blam. Ispostavilo se da je albanska Besa isuviše jaka za Bežaniju iako lično u to nisam verovao. Partizan nije ni dobio svoju priliku iako je na početku svoje evropske turneje pokazao da sigurno ima kvalititet bar za grupu u UEFA kupu, a možda i par utakmica više. Ruku na srce, Zrinjski baš i nije bila ekipa prema kojoj treba postavljati standarde i meriti kvalitet.

Anyway…svi smo se već pomirili sa tim i moramo da se okrenemo ono čemu se svi ljubitelji fudbala raduju, a to je završnica Lige Šampiona. Danas je u Nionu obavljen žreb i parovi obećavaju odličan provod isped malog ekrana uz dobro društvo i po koje pivo.

Sigurno najviše pažnje privlači par Arsenal - AC Milan čija će utakmca sigurno biti najteži test za “Arsenove bebe” u dosadašnjem delu sezone. U Premijer ligi napreduju iznad svih očekivanja i prognoza koje su postavljene posle prodaje kapitena Anrija i iako su veoma mlad sastav više puta su održali lekciju mnogo starijim kolegama. Sada će ispred sebe takođe imati iskusan (po nekima možda i previše iskusan) ali i jak tim koji zna kako se igraju velike utakmice. Sigurno ni jedan klub na svetu u ma kakvoj formi bio ne želi da igra nokaut fazu protiv AC Milana. Jako je teško prognozirati koji će od ova dva tima u sledeći krug ali sigurno je da je velika šteta što će jedan morati da položi oružje i čeka drugu priliku sledeće sezone. Uostalom, u tome i jeste čar ovog takmičenja.

U večnom gradu Roma će pokušati da napravi dobar rezultat protiv slavnog Real Madrida koji u proteklih nekoliko sezona nije imao previše uspeha u ovom takmičenju. Uvek su i pored mnogo potrošenog novca imali pukotine u timu i nisu uspevali da održe formu tokom cele turneje po Starom kontinentu. Čini se da je sada stanje u “Galaksiji” malo bolje nego prethodnih sezona ali se i dalje vidi da Šusterova ekipa ima svojih slabosti. Šuster mora mnogo toga da dokaže jer ima pregršt onih koji smatraju da je otpuštanje Don Fabia bila velika greška uprave Galaktikosa i budno motre svaki njegov potez žustro komentrarišući svaku njegovu grešku. Sa druge strane, Vučica predvođena odličnim taktičarem Spaletijem koji i pored ograničenog budžeta uspešno vodi svoju ekipu kroz sva takmičenja takođe ima čemu da se nada - da se princ Rima Frančesko Toti ne povredi pred tu utakmicu, da Robinju i Snajderu to ne bude najbolje veče u životu i da njegova odbrana bude dovoljno brza i pribrana da zaustavi više ne tako brze ali i dalje opasne i precizne napadače Reala Raula i Nistelroja.

A u fudbalskom hramu zvanom Enfild Liverpul će uz svima poznatu fanatičnu podršku svojih vernih navijača želeti da dokaže da nije “na sreću” prošao u drugi krug i da pored visokih ambicija u Premijeru imaju i velika očekivanja u Ligi Šampiona. A da li će Inter najzad uspeti da uradi nešto više u ovom takmičenju? Autor ovog teksta ne veruje u to, kao ni do sada, i to nije uslovljeno činjenicom da je Inter ove sezone imao velike pehove koji se najpre ogledaju u povredama Figa, Vieire i Dejana Stankovića. Naravno, činjenica da je Adrijano na lečenju u Brazilu takođe ne pomaže mnogo…

Videlo se olakšanje na licima predstavnika Čelzija kada su videli da im je protivnik niko drugi do Olimpijakos. Kako i ne bi, kada im je najbolji napadač na operaciji kolena, najbolji odbrambeni igrač i kapiten van terena još tri meseca zbog preloma, a drugi napadač u koga su se kleli proglašen zvanično za najveći promašaj sezone kada se radi o transferima…Pogađate o kome je reč? Pa naravno, Drogba, Teri i Andrej. Balak se posle duže pauze vraća na teren i sada se u stručnom štabu Čelzija nadaju da će u narednom periodu kvartet Balak, Kol, Lampard i Esjen biti ti koji će donositi prevagu u teškim utakmicama. Ševčenko ima mnogo toga da dokaže tako da je sigurno da će on davati sve od sebe da najzad pokaže ono zbog čega je doveden. Sigurno je i da će u odsustvu Drogbe odigrati više utakmica u kontinuitetu i time povećati šanse da popravi formu.

Sve u svemu, mnogo je razloga da se radujemo devetnaestom i dvadesetom februaru jer će tada biti odigrano prvo kolo prvog kruga eliminacija Lige Šampiona i evidentno je da će svaki poklonik najvažnije sporedne stvari na svetu biti na velikom gubitku ukoliko propusti ove spektakle.